О аутору

Као и већина људи, и ја имам своје мишљење о одређеним стварима. Овде сам првенствено јер желим на неки начин да се изразим и поделим своје мишљење о разним темама.

Featured post

Костоломац

Ових дана је у жижи јавности "лик" који пребија и ломи кости другом "лику". Добро. Информација примљена. Вест подељена већ више од 100 пута по друштвеним мрежама. И, шта се дешава? Већина је одмах осула паљбу по Србији! Зашто? Зашто по Србији? Сазнало се да је тај неко,"неко". То јест, директор фирме која је оснивач... Continue Reading →

Мисли

Морам да признам да врло често отупим. Разнесе ме проклета свакодневица. Одласци и доласци на посао. Људи у превозу, људи по граду. Свачија лица већ позната. Скоро да могу да им прочитам мисли. Не знам да ли је то од све моје муке, па мислим да је и њима исто као и мени. Сваки дан... Continue Reading →

По нос(у) и парада

Колико чујем, биће параде. Ништа вирус не смета "гологузанима" да се поносно прошећкају градом. Чак шта више, добиће и заштиту јер је и међу полицијом све више педера. Воли полиција да излаже своју гузу опасности, зато се ваљда и прихватају овог прљавог посла. Мало ходају, смешкају се, размене по који број телефона. А неки се... Continue Reading →

Ракита

Доста приче, време је за дела! Скори догађај који се догодио у Ракитској реци нам свакако даје наду и оставља нам јасан путоказ ка снази људског јединства! Како су неки медији известили, "народ је урадио оно што држава није могла" . Овај чин је много више од тога, овај чин је снажна порука државницима да... Continue Reading →

Ружан-Дужан

Био сам некада много леп, а сада ме је време прегазило. Имам само 34 године ,и верујте, много сам ружан! А то није ни приближно ономе колико сам дужан. Некада су ме волели, пазили, обилазили, мазили, љубили, грлили. А сада, када немам динара у џепу, више ме ни жена не воли. А био си таква... Continue Reading →

Народ Напаћени

Размишљам се нешто и слушам како се стално провлачи кроз наше уши оно, "напаћен народ", "јадан народ", бедан и остало. "Оставите више овај напаћени народ на миру". Често чујем ту реченицу када се неко жали на владајућу странку углавном. У целој причи, брине ме следеће. Константно понављање тих речи у реченицама доводи до тога да... Continue Reading →

Струка

И, наравно, сада долази питање струке. Добро, није баш сада. Цело време од када је почела "епидемија" , провлачи се то питање. Јеси л' струка или ниси струка. Чак и неко ко нема везе ни са струком ни са било чиме у животу, уз мало праћења развоја ситуације и дешавања у србији, може да схвати... Continue Reading →

Избављење

Кола су кренула низбрдо а они су се љубазно понудили да повуку кочнице! Наравно, све је то важило док нису поседали у скупштинске клупе! Одатле је много удобније него на седишту аутомобила који махнито јурца ка најцрњем амбису. Сада нема времена за то, морамо да видимо како ћемо се распоредити! Ко ће у прве редове,... Continue Reading →

Мрак

Данас је било толико мрачно да сам изгубио појам о времену. Хтео сам да упалим светло и мало осветлим овај дан, али у овом мрклом мраку нисам могао да напипам шалтер. Какве сам среће, напипао бих нешто друго, јер у овој држави је једино то и остало да се напипа. Само за то још можемо... Continue Reading →

Мрзи ме

Је л' чуо неко скоро глас народа? Ни ја. Како чујем, постали смо лењи! Олош белосветски кога чак мрзи и глас да пусти! Више га не пуштамо ни када нас газе, а газе нас. Они јаче, ми тише. И газиће нас све док нас не угазе скроз у земљу. Е онда неће више бити ни... Continue Reading →

Powered by WordPress.com.

Горе ↑

Create your website at WordPress.com
Започни